Biljke, kao i mikroorganizmi proizvode različite metabolite, koji mogu imati značajne uloge u složenom sistemu biljka-mikroorganizam-čovek-životinja. Mikotoksini, kao prirodni metaboliti gljiva, postoje u različitim poljoproizvodima. Među gljivicama vodeći proizvođači štetnih mikotoksina su vrste iz rodova Aspergillus spp., Fusarium spp. i Penicillium spp.
Za stvaranje ovih toksičnih metabolita navedenih gljiva potrebni su određeni uslovi: odgovarajuća vlažnost, temperatura, vrednost pH, izloženost biljaka stresu (napad insekata, suša i dr.). Takođe smanjena količina mineralnih materija u zemljištu, prisustvo korova i povećana gustina biljaka doprinose množenju gljiva i produkciji toksina.
Mikotoksini se javljaju u mnogim hranivima (kukuruz, stočna hrana, mleko, sir, jaja ...) sa potencijalnom mogućnošću izazivanja kancerogenih, mutagenih i teratogenih posledica kod ljudi i životinja. Kukuruz spada u kulture sa visokim rizikom kontaminacije mikotoksinima, a može biti zaražen gljivama, kako u polju, tako i tokom skladištenja. Na našim prostorima najčešće su registrovani toksini: aflatoksini (Aspergillus spp.), zearalenon (Fusarium spp.), ohratoksini (Penicillium verrucosum, Aspergilus ochraceus) ...
Proizvodnja zdravstveno bezbednog kukuruza bez mikotoksina moguća je uz primenu sledećih kompleksa mera:
- koristiti preporučenu agrotehniku tokom proizvodnje kukuruza
- ranija setva
- navodnjavanje radi smanjenja stresa biljaka nastalog uticajem suše
- sprečiti oštečenja od insekata
- ranija žetva i sprečavanje oštećenja semena tokom žetve
- pravilno sušenje i skladištenje u čistim i dekontaminiranim skladištama
- ne hraniti životinje zaraženom hranom
